Izbornik
Fleming-ovo otkriće penicilina 1928. godine je iniciralo intenzivan razvoj antibiotika i dovelo do njihove široke upotrebe u tretmanu različitih bakterijskih infekcija. Dugotrajno i često neadekvatno korišćenje antibiotika dovelo je do nastanka rezistentnih bakterijskih vrsta. To je osnovni razlog zbog čega je razvoj, izučavanje, antimikrobnih nanočestica, a posebno srebra intenziviran. U literaturi je prepoznato da nanočestice srebra antimikrobno deluju na tri načina:
– direktno, kontaktom sa ćelijskom membranom,
– otpuštanjem jona srebra Ag+ (“metal ion release”), i
– generisanjem reaktivnih kiseoničnih vrsta (“reactive oxygen species”; ROS).
Nanočestice srebra antimikrobno dejstvuju na sva tri načina istovrememno/paralelno, pa je teško razlučiti koji mehanizam je dominantan. Takođe vrlo je bitno naglasiti da je „Srebrna voda“ koloidni rastvor koji sadrži i nanočestice srebra i jone srebra već prisutne u rastvoru, u definisanom odnosu, tako da je njihovo dejstvo na ćelijski zid patogenih mikroorganizama takoreći trenutno i to upravo sinergističnim dejstvom sva tri navedena mehanizma.
Bespredmetno je razmatrati da li postoji antimikrobna efikasnost srebra prema širokom spektru patogenih mikroorganizama. Smatra se da srebro efikasno ubija preko 700 poznatih vrsta mikroorganizama, a verujemo da se ovaj broj poslenjih godina i povećao. Naime, možemo samo govoriti o različitim oblicima srebra koje dejstvuje na ćeliju, i to, jonsko srebro, nanočestice srebra različite morfologije (sfere, prizme, štapići…), kao nanočestice srebra različite veličine. Takođe, zanimljiv je i uticaj načina sinteze nanočestice srebra i da li u koloidnom rastvoru postoji neka organska komponentna odgovorna za redukciju ali i stabilizaciju nanočestica srebra u samom koloidnom rastvoru.
Jedan od inicijalnih naučnih radova vezanih za antimikrobnu aktivnost nanočestica razmatra upravo uticaj veličine čestica na antimikrobno dejstvo. Ova grupa čeških autora dobila je uniformne nanočestice srebra različite veličine (25, 35, 44, i 50 nm, respektivno). Nema dileme, što su čestice srebra manje to su manje i vrednosti MIC, tj. njihova antibakterijska aktivnost je veća. Samim tim možemo zaključiti i da je antimikrobna aktivnost samih jona srebra ustvari najbrža i naefikasnija.
Nije prošlo puno od objavljivanja malopre pomenutog rada kada je grupa iz Instituta Vinča na čelu sa dr Jovanom Nedeljkovićem u saradnji sa Tehnološko-metalurškim fakultetom u sklopu doktorske disertacije dr Vesne Lazić (tada Ilić) započela među prvima u svetu rad na primeni nanočestica srebra u tekstilnoj industriji a sve u cilju dobijanja antimikrobnih svojstava tekstilnih materijala obrađenih srebrom. Njihov prvi rad na antibakterijskom dejstvu nanočestica srebra (Ag NPs) je objavljen 2008. godine (M. Radetić, V. Ilić, V. Vodnik, S. Dimitrijević, P. Jovančić, Z. Šaponjić, J.M. Nedeljković, , u momentu kada započinje da raste broj publikacija u ovoj oblasti. Rad je visoko citiran i ima preko 200 citata, što upravo pokazuje njegovu važnost.
Kroz ovaj i druge radove i mnoštvom drugih eksperimenata rađenim na drugim tekstilnim materijalima, kao i korišćenjem drugih oblika srebra, dobijeni su različiti rezultati u pogledu vremena kontakta srebra i patogenih mikroorganizama, kako bi se dobio željen nivo antimikrobne efikasnosti, ali raznovrsnih mikroorganizama koji su ispitivani. Ipak, ono što je neosporno je da srebro može da se koristi vrlo efikasno kao dodatni tretman tekstilnog materijala, a sve u cilju dobijanja biomedicinskog tekstila koji ima antimikrobna svojstva prema patogenim mikroorganizmima kao što su Gram-negativna bakterija E. coli, Gram-pozitivna bakterija S. aureus kao i gljivica C. albicans. Ovi mikroorganizmi su najčešće ispitivani jer predstavljaju test model za tri različite vrste mikroba, Gram pozitivna, Gram negativna bakterija i gljivica. Međutim, verujemo da je srebro efikasno prema širokom spektru mikroorganizama, a uzročnici su mnogih infekcija.
Primena i potencijal korišćenja srebra su ogromni i široki. Srebro se može vrlo uspešno kombinovati i sa drugim materijalima i tako proširiti moguću primenu. Ima mnogo radova koji se bave upravo korišćenjem srebra i u druge svrhe, prevashodno za dezinfekciju, i objavljeni su od strane Instituta Vinča.
Takođe, ova grupa naučnika iz Srbije godinama radi na unapređenju sinteze srebra, tako što uvode korišćenje biljnih ekstrakta i tako dobijaju srebro takozvanom “zelenom” sintezom, povećavajući njegovu upotrebnu vrednost, vreme korišćenja, a smanjujući troškove sinteze. Sa druge strane ovako sintetisano srebro zadržava svoja antimikrobna svojstva prema patogenim mikroorganizmima. Do sada su srebro dobijali korišćenjem više prirodnih organskih jedinjenja, između ostalog, dekstran dobijen preko kefirne bakterije, agar, ekstrakt hajdučke trave, glukoza, saharoza…
Srebro u obliku jona, kao i nanočestice srebra apsolutno sigurno ubijaju patogene mikroorganizme Escherichia coli, Staphylococcus aureus i Candida albicans. Antimikrobna efikasnost je uvek stoprocentna u svim slučajevima nevezano od oblika, veličine nanočestice, da li postoji nosač za nanočesticu srebra i da li je ona zaštićena nekim prirodnim organskim jedinjenjima. Razlikuje se samo vreme kontakta antimikrobnog materijala sa srebrom i mikroorganizama. Nekada je potrebno više nekada manje vremena da se dobije maksimalna redukcija mikroorganizama, ali neosporno je da će se ona postići.
Sjajno je znati ovako nešto, zar ne? Mislim da je podjednako sjajno znati da Kompanija Koloid osim programa za imunitet i lepotu kože ima i svoj drugi brend Silwear Sense koji se bavi tekstilom na bazi srebra, te tu možete pronaći razne proizvode koji pomažu osobama sa osetljivom kožom, alergijama, psorijazom, dermatitisom…
Pogledajte šta sve imamo u ponudi na našim sajtovima :
www.koloid.rs
www.silwearsense.com
