Izbornik
Posle srčanog udara i kancera, dijabetes je najrasprostranjenija bolest današnjice. U pitanju je hronični i neizlečivi poremećaj metabolizma, koji karakteriše hiperglikemija, odnosno stalno povišen nivo glukoze u krvi.
Dijabetes melitus ili povećana vrednost šećera u krvi je masovna nezarazna bolest, jedan od tri simptoma metaboličkog, ili sindroma X, koji, pored povišenog krvnog pritiska i povišenog nivoa masnoća u krvi, predstavlja najveći terapeutski izazov 21. veka. Kao jedna od najzastupljenijih bolesti u svetu, čija učestalost raste iz godine u godinu, dijabetes predstavlja veliki problem i u Srbiji, u kojoj od ove bolesti boluje oko 600 hiljada odraslih osoba. Prema procenama Međunarodne organizacije za dijabetes do 2030. godine će od ove bolesti bolovati čak 550 miliona ljudi.
Kod šećerne bolesti organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa, insulin, koji služi kao regulator nivoa šećera u organizmu. Usled njegovog nedostatka, dolazi do porasta šećera (glukoze), čija je normalna vrednost u organizmu od 3,5 – 6 mmol/l. Postoje dve osnovne kategorije dijabetesa, koje ukazuju na poreklo i razvoj (etiopatogenezu) bolesti. Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) ima 5-10% osoba i uvek započinje u mlađim godinama života. Kod juvenilnog diabetesa autoimuni proces napada beta ćelije pankreasa koje luče insulin, pri čemu ih u tom procesu razori više od 80%. Sa aspekta naučnih analiza mišljenja oko uzroka ovog autoimunog procesa su podeljena, pri čemu jedni smatraju da je uzrok virusnog porekla, a drugi grešku pripisuju ishrani. Za razliku od dijabetesa tipa 1, dijabetes tipa 2 je daleko najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti, koji dostiže razmere epidemije u čitavom svetu i javlja se u 90% slučajeva. Bolest ima strogo genetsku predispoziciju i pod snažnim je uticajem faktora spoljašnje sredine, načina ishrane, stresa i brzog tempa života. Sve navedeno pomera granicu razboljevanja, što se manifestuje u sve većem broju mlađe populacije, uzrasta od 30 do 40 godina, koja oboljeva od ove bolesti.
Bolest obično započinje postepeno i napreduje lagano. Prvi simptomi ne moraju biti očigledni godinama, čak i decenijama, sve dok se ne pojave prve tegobe i registruje bolest, koja u vreme dijagnostifikovanja pokaže i do 50% promena na mnogim organima. Povećan nivo šećera u krvi razvija biohemijske procese (glikaciju), oštećuje endotel krvnih sudova, stvara slobodne radikale, zapaljenja, razvija promene na zidovima krvnih sudova, stvara ateromatozne plakove na arterijskim zidovima, menja propustljivost i funkciju zidova kapilara, koji postaju zadebljani. Promene na krvnim sudovima uzrok su svih komplikacija kod dijabetesa tipa 2 i zahtevaju poseban tretman.
Komplikacije uzrokovane ovom bolešću zahvataju najmanje krvne sudove, kapilare i prekapilarne arteriole i na taj način dovode do zadebljanja bazalne membrane, ometanja cirkulacije i transporta aktivnih sastojaka, kiseonika i hranljivih materija. Tako na primer, mikrovaskularna promena u oku, koja zahvata mrežnjaču oka, dovodi do dijabetesne retinopatije, kod bubrega do nefropatije, a u slučaju krvnih sudova mozga do neuropatije. Bolest malih krvnih sudova može zahvatiti i srce i tada se javlja srčana insuficijencija ili slabost srca.
Makrovaskularne komplikacije odnose se na velike krvne sudove i predstavljaju agresivniju formu ateroskleroze. One dovode do povećane učestalosti srčanog udara, šloga i gangrene stopala kod dijabetičara. U nastanku ateroskleroze značajnu ulogu igraju abnormalnosti u zidu krvnog suda, trombocitima, eritrocitima i metabolizmu lipida.
Najčešći simptomi ove bolesti su umor, žeđ, promena u telesnoj težini, pojačan apetit, oslabljen vid, pojava hipertenzije… Slobodno možemo reći da je dijabetes ne samo metabolička, već i bolest krvnih sudova, koja izaziva neslućeni broj komplikacija.
Kao standardna farmakološka terapija koriste se propisani preparati koji nadoknađuju nedostatak hormona – insulin i oralni antidijabetici. Osnovni cilj u terapiji dijabetesa je otklanjanje subjektivnih tegoba, sprečavanje ili odlaganje komplikacija, čime se produžava životni vek i poboljšava kvalitet života. Preporučuje se redovna kontrola šećera u krvi, glikohemoglobina (HbA1c), analiza urina, promena režima ishrane, uvođenje fizičke aktivnosti, uz neizostavno otklanjanje loših navika.
∞
Čovek je sastavni deo prirode, stoga nepogrešivo odgovara na svaki kontakt sa njom
∞
Moć lekovitog bilja u lečenju mnogobrojnih bolesti decenijama je bila zapostavljena, ali, na sreću, danas ipak postoje proizvodi stvoreni da biljke sačuvaju od zaborava i pomognu obolelima u borbi protiv teških oboljenja, pa tako i dijabetesa.
Circular kapi se koriste kao dopuna terapije dijabetesa. Circular kapi deluju na pet nivoa protiv dijabetesa i insulinske rezistencije: 1. Redukuje povišene nivoe glukoze 2. Ubrzava razgradnju viška glukoze u krvi lekovitošću 22 biljke 3. Vrše dektoksikaciju krve slike integracijom kiseonika u krvotok (kod svih koji su pogođeni dejabetesom zabeležen je pad i nedostatak kiseonika u krvi) 4. Utiču pozitivno na regulisanje ukupnog metabolizma, glukoze i lipida 5. Deluju na obnovu beta telašca u pancreasu Biljne kapi Cirkular pomžzu kod dijabetesa lekovitim svojstvima bilja: beli luk normalizuje šećer jer njegovi lekoviti sastojci imaju slična dejstva kao insulin. Amla, sa svojim visokim sadržajem vitamina C, se smatra vrednim u lečenju dijabetesa. Đumbir – osim što smanjuje nivo šećera, sprečava da se stanje kod dijabetičara pogorša i da se simptomi vrate. Takođe paprika, nana, pelin, kopriva imaju pozitivno dejstvo na detoksikaciju krvi i krvnih sudova. Aktivni sastojci lekovitog bilja koje ulazi u sastav Circulara kod šećerne bolesti povoljno deluju na funkcije pankreasa, na kardiovaskularni sistem i na perifernu cirkulaciju. Dužina terapije zavisi od vašeg metabolizma, ishrane, stanja pankreasa. Upotreba Circulara preporučuje se kao pomoćno sredstvo za regulisanje nivoa šećera u krvi uz odgovarajuću terapiju i higijensko-dijetetski režim.
